Najveći udar još od hiperinflacije
15. decembar 2010. | 08:17 | Izvor: Danas
Beograd -- Ukoliko se obistine najave NBS i inflacija do polovine sledeće godine dostigne 14,5 odsto biće to najveći udar na potrošače u Srbiji od perioda hiperinflacije.
Predsednik Pokreta potrošača Beograda Petar Bogosavljević kaže da je ovo prvi put da guverner na ovakav način najavljuje enorman rast cena.
On dodaje da će takav razvoj situacije dovesti do toga da građanima naredne godine materijalni položaj bude lošiji za 20 odsto od ovogodišnjeg.
"Država na ovaj način prenosi sav teret na potrošače i deo privrede koja dobro radi i tako samo odlaže donošenja potrebnih mera za pravu sanaciju", kaže Bogosavljević.
Guverner NBS Dejan Šoškić rekao je pre dva dana da bi inflacija u prvoj polovini naredne godine mogla da se kreće u rasponu od 10 do 14,5 odsto (u odnosu na kraj 2009.) dok bi se oporavak osetio tek krajem 2011.
Bogosavljević ističe da je izjava guvernera za njega bila „veliko iznenađenje“ i da je zabrinut jer će 2011. sasvim izvesno biti mnogo teža godina nego što su predvideli ekonomisti.
"Ne smemo da dozvolimo ovakav scenario jer ćemo biti u sve težem položaju. Uzima se od potrošača i smanjuju se realne obaveze države, koja s ovim prihodom pokušava da sanira sve nedostatke", ističe Bogosavljević.
On veruje da je ovo dogovor „najvišeg vrha države“, kao i da povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru nije ništa drugo do „bacanje prašine u oči“ koje neće ublažiti efekte rasta cena.
Predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da može samo da „čestita guverneru na hrabrosti i iskrenosti“. "Svaka čast Šoškiću što je priznao da će cene da rastu i što je bio dovoljno hrabar da nam kaže kako će nam biti", ističe Papović.
Inflacija će, sasvim sigurno, tvrdi on, pogoditi one sa najmanje para u Srbiji, a procenat od 85 odsto uopšte nije zanemraljiv. Jedini način da se nešto popravi je, smatra Papović, da se ekonomija otvori, da postane tržišna i da se dozvoli nesmetan ulazak stranim trgovinskim lancima.
"Tržišna ekonomija bi mogla da ublaži efekte inflacije, ali država mora pod hitno da dozvoli ulazak velikim trgovinskim lancima. Ako treba da im da zemljište besplatno na korišćenje, ponudi dobre uslove i to ne da dovedemo jedan lanac, već četiri ili pet. Ne vidim drugi način da se nešto popravi", naglašava Papović.
Ljuban Žigmund iz Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da će građani naravno opet biti ti koje će inflacija najviše pogoditi i da je jedini način da se to ublaži povećanje produktivnosti i plasiranje proizvoda na inostrana tržišta. Eventualno povećanje plata javnom sektoru ne bi značajnije pomoglo, smatra on.
"Inflacija znači da za istu robu morate da izdvojite mnogo više novca, a vi to nemate. Cene hrane, struje, kirije rastu, a plate ostaju na istom. To je udar za građane i način da se to ublaži je da se poveća produktivinost, pritom mora da se vodi računa da roba koja se proizvodi bude kvalitetna, a cena prihvatljiva", ističe Žigmund.
On naglašava da smo i ranijih godina imali približno sličnu situaciju sa inflacijom i da je ovogodišnja od otprilike 11 odsto na nivou onoga što je NBS prošle godine projektovala.
"Bilo je najavljeno da će inflacija biti ne manja od devet, a ne veća od 11 ili 12 odsto. Sada smo otprilike na tom nivou", kaže Žigmund, napominjući da postoje mnogo stvari koje utiču na rast inflacije između ostalog i to što je ona na neki način porez koji država „udara“ sivoj ekonomiji.
