Tajna vitamina D
Preko 'receptora' smeštenih na specifičnim lokacijama ljudskog genoma, vitamin D utiče na više od 200 gena, tvrde britanski stručnjaci. Među genima osetljivim na kolebanje nivoa vitamina D su i oni koji se dovode u vezu sa rakom i autoimunim bolestima poput multipleks skleroze.
Vitamin D utiče na više od 200 gena, uključujući i one koji se mogu dovesti u vezu sa rakom i autoimunim bolestima kao što je multipleks skleroza, utvrdio je tim britanskih stručnjaka sa Oksfordskog univerziteta.
Procenjuje se da širom sveta više od milijardu ljudi pati od manjka ovog vitamina.
Stanje se iz dana u dan pogoršava, s obzirom na to da ljudi provode sve više vremena u zatvorenom prostoru, a D vitamin u organizmu se stvara nakon izlaganja sunčevoj svetlosti, prenosi Rojters.
Vitamin D utiče na DNK preko takozvanih „receptora vitamina D" koji su smešteni na specifičnim lokacijama ljudskog genoma.
Tim stručnjaka sa Oksforda, kojim je rukovodio Andreas Heger, napravio je mapu tih tačaka i utvrdio više od 200 gena na koje pomenuti vitamin direktno utiče.
„Naša studija dramatično ukazuje na širok uticaj D vitamina na zdravlje", istakao je Heger.
Masnije ribe poput lososa jedan su od retkih izvora vitamina D
Od ranije je poznato da je manjak vitamina D faktor rizika za razvoj rahitisa, a neki nalazi ukazuju da povećava i mogućnost obolevanja od autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza, reumatoidni artritis, dijabetes, kao i od nekih vrsta raka, pa čak i od demecije.
Britanski tim je utvrdio da ovaj vitamin utiče i na gene koji se dovode u vezu sa Kronovom bolešću, leukemijom i rakom debelog creva.
Jedna studija sprovedena u martu ove godine pokazala je da je D vitamin od vitalne važnosti za aktiviranje takozvanih „ćelija ubica", to jest T ćelija, koje pripadaju imunom sistemu.
Ukoliko organizamu nedostaje vitamina D, T ćelije će ostati uspavane, „nesvesne" pretnji infekcije.
Veći deo D vitamina u ljudskom organizmu je prirodni produkt izlaganja kože sunčevoj svetlosti. U hrani se nalazi retko - ima ga u ulju riblje jetre, jajima i masnoj ribi kao što su losos, haringa i skuša.
D vitamin može da se uzima i kao dijetetski dodatak ishrani, pa britanski tim apeluje na zdravstvene vlasti zemalja sveta da u cilju prevencije uvrste taj dodatak u ishranu trudnica i dece.
U nekim zemljama, uključujući Francusku, takva praksa je već neko vreme na snazi.
Nema opšte saglasnosti oko toga koliki treba da bude optimalan dnevni unos D vitamina, ali neki stručnjaci preporučuju 25 do 50 mikrograma (1.000 do 2.000 internacionalnih jedinica - IU).
